Odem juce biciklom uzvodno od Ušca uz Savu, nakon 30 sekundi ustanovljujem da sam prelagano obucen, ipak hrabro nastavim dalje u nadi da ce hladni povjetarac barem iznenaditi sve mutante gripa nameracene na moju za njih ipak previše lukavu malenkost.

O cemu još promrznuti protagonista može da misli na hladnom vjetru nego o svim mogucim gorivima i nacinima grijanja, ne prestajuci da okrece pedale. Od zamišljenog klokotanja tople vode kroz cijev radijatora, pomiješanog sa pucketanjem vatre iz užarene kraljice peci odmah mi postade toplo oko srca.

Refleksno se pretvaram u domacina koji mora nabaviti drva za zimu, u svojoj mašti vec ih slažem pored virtualne peci, kad gle, Ab ovo! Lupus in fabula! Deus ex machina!

Zjenica nesvjesno izoštrava liniju koja odvaja kopno i vodu, takozvanu obalu.

Opremljen luksuznom dioptrijom svojih naocara i probudjenim sakupljackim refleksom Pitekantropusa registrujem dobranu kolicinu debelih drvenih trupaca, grana, pa i citavih stabala, sasvim zgodnih za ogrijev.

Prosto mole da ih neko sakupi, istesteriše, odnese i naloži.

Potpuno je jasno da nisu nicije vlasništvo, voda ih je odavno uzela pod svoje i napokon dotjerala do obale.

U pitanju su stvarno velike kolicine , dostojne razmatranja, dovoljne desetinama familija, za citavu zimu. Džabe.

Potreban alat - 10 m konopa fi 8, vezanog sa trokuku – gancin velicine 30 santimetara. (da bi se trupci lako dovukli na obalu),
- motorna testera, kojom se trupci dovedu na željenu mjeru
- kolica, da izrezani trupci mogu da se tansportuju do puta, koji nije daleko.
- Kola, kamion, vagon ili brod, zavisno od toga kolike su vam potrebe.

Usput, bez narocite muke mogu da se pokupe i prazne plasticne flaše. Ima ih na hiljade, a gore kao lude.

Nadam se da ima ljudi koji su raspoloženi za ovakve akcije, a citaju novine.