Dotrčavaju djeca sa igrališta, stižu mnogo ranije od dogovorenog vremena, pitam šta je, oni zadihano odgovaraju-

Došao neki čika i rekao nam da se sklonimo kući, da je  sada vrlo opasno, da ima radijacije, jer je pomračenje sunca!?

Pitam kako je izgledao, zamišljajući nekog pijanog klošara kome se od alkohola pomutio mozak, kažu gospodin , fin, u odjelu, sa kravatom.

Ne mogu da vjerujem. Ajde dobro, bog mu nije dao mnogo pameti, ne razumije o kakvom se jednostavnom  fenomenu radi, ali otkud mu potreba da svoju glupost i svoju zabludu širi oko sebe , nekontrolisano i ponosno , kao  što se  širi miomiris iz šahta za vrijeme niskog vazdušnog pritiska.

Zar ne bi bilo normalno da se ljudi stide svoje gluposti i neznanja?

U nekim drugim sredinama ljudi su veoma oprezni i  dobro paze da se njihovo neznanje ne otkije, ne provali.

U Americi , na primer, sasvim je normalno , kad nekog nešto malo komplikovanije  pitate da vam kaže – žao mi je , pojma nemam , ja sam malo glup za te stvari.

Kako je moguće da naše društvo stimuliše glupake da stalno drže banku? Otkud ta perverzna tradicija?