Sta reci o besprekornom daru prirode? Planinski masiv, dovoljno visok I velik da ima snijega koliko hoces, sa puno uredjenih staza, a opet , za planinske uslove , klime veoma pitome sa mnogo suncanih dana. Isarana nepreglednom crnogoricnom sumom , ova planinska kraljica ima tu moc da vam za 7 dana iz korjena popravi psihofizicko stanje. Dodjete blijedi, otrovani , nadrndani, vratite se nasmijani, preporodjeni.
Zahvaljujuci prirodi.
A da vidimo kakav je ljudski faktor.

Hotelchine i stambeni kompleksi nachichkani bez ikakvog prostornog plana i reda ometajuci pogled jedni drugima djele se na one nove, preskupe, i one loshe odrzavane. Sredine nema.

Voda , iako je Kopaonik nepregledni izvor izvora vode, nije za pice.

Razlog je vise nego brutalan. Preko 30 posto gradjevina na planinskom sedlu nije uopste prikljuceno na kanalizaciju, tako da fekalije kroz septicke jame slobodno odlaze u zemlju.

S obzirom da je sedlo na 1700 m nadmorske visine, gravitacija cini svoje , fekalije nevidljivo klize kroz zemlju do svih okolnih izvorista trajno ih zagadjujuci.

Medjutim, ovo izgleda brine samo lokalno stanovnistvo, potpuno nemocno da se suprotstavi brutalnom zamajcu ranog kapitalizma.

Zicara ima puno I odlicne su, staze su vrhunski odrzavane, iako utisak kvari cinjenica da mnogo ljudi ide na zicu preko reda, bestidno koristeci prioritet namijenjen skijaskoj reprezentaciji, tako da ponekad vise ljudi ide preko reda nego kroz red. Covjek bi pomislio da imamo reprezentaciju kao nekadasnji Sovjetski Savez, koliko tu raznih prilika prodefiluje, glumeci da zasluzuju prioritet.

U cetri, cim se zice zaustave, motorizovana gospoda na motornim sankama pocnu da plase majke sa djecom, devizne penzionere, omladinu, koga stignu, vitlajuci monstruozno snaznim sankama oko sirotih pjesaka i skijasa demonstrirajuci da je sila ipak najjaci zakon na terenu.

Domace stanovnistvo, srdacno ali zateceno prebrzim razvojem dogadjaja, snalazi se pruzajuci razne turisticke usluge, od “namestanja” lanaca, preko otrpavanja automobila, sve do iznajmljivanja skija i ski instruktaze.

Niko i ne pomislja da je moguce uvesti na neki red.

Jednom rijecju, planina predivna, ali domacina nema. Planinska kraljica, usput Nacionalni park , strpljivo trpi nedomacinsku eksploataciju cekajuci da se pojavi pravi domacin i napokon je uzme u zastitu.

Do tada, obican smrtnik filosofski prihvata tupost turistickih magnata i bahatost motorizovanih turista uzivajuci u onome sto srecom ne zavisi od covjeka.

Uzivajuci u taknutoj prirodi.