Pošto u prvobitnoj fazi kapitalizma ne postoje eticki komiteti koji služe da se preduzece u trci za profitom ne ogriješi o suptilne eticke norme, to jest, ne postoji ni namjera da se u medijima bilo kakve eticke norme poštuju u bilo kom agregatnom stanju, došao sam na jednu odlicnu poslovnu ideju.

Gledam s djecom televizor, ima tih divnih emisija tipa Izi, Bunga Banga rei, itd, u kojima djeca mogu da se igraju sa svojim omiljenim junacima uz pomoc telefona, dok citava nacija navija I uživa. Divna stvar. Da sam mladji, igro bih I ja.

Opet, vidim uvece i specifican program za odrasle, fin neki svijet, medjusobno se super zabavljaju. Dodushe, samo na nekim kanalima. “Svedski akcioni”- ko šta uvati, pa se onda i mijenjaju, pa dvije na jednoga, pa dva na jednu, pa deset na jednoga, o zar se I to može….Sijevaju dupeta na sve strane, i nigdje frke, ljubomore. Medjutim, gledaoc je tu prikracen, pasivan, ne može da ucestvuje, pa se jadan “fustrira”, ide sutra neraspoložen na poso.

E ja sam nekako mislio da se napravi igrica za odrasle, nacrtane gole žene da se kece na ekranu, a da svaki domacin može da okrene telefon, izabere nacrtanu “onu rabotu” po boji I velicini, I uz pomoc tastera na svom telefonu virtuano “mece” u one nakecene nacrtane gospodje.

Naravno, posto nisam nikakav muški šovinista, može I obrnuto, da žene zovu, I telefonskom tastaturom da jure “one rabote” po ekranu. Kad protagonista savlada prvi nivo, da mu voditelj cestita, pa da se ide na sledeci nivo, I tako dalje. Zabavi nikad kraja.

Time bi gledaoci prestali da budu pasivni posmatraci programa, uvidjevši prednosti interaktivne tehnologije. Zarada koju bi ostvarili fiksni I mobilni operatori, zatim i uvažene medijske kuce ne bi bila zanemarljiva.

Edukativni aspekt u savladavanju interaktivne tehnologije takodje bi bio evidentan.

Najvažniji bi bio blagotvorni efekat kod radnog naroda, koji bi najzad shvatio da neko vodi racuna o njihovom licnom zadovoljstvu.